• poemsoul 23w

    Tama već lagano pada,
    Ti i ja... Gde smo?
    Nema nas sada.
    Ničeg nema u meni osim ovog jada.

    Zapravo nas nikad nije ni bilo,
    Sve se to meni samo u jednoj noći snilo.
    Jer ljubav je samo još jedna navika,
    Naša najjača i najslabija karika.

    Anđeli me zovu gore, da raširimo krila
    Jer za mene ti nikad nisi prava bila.
    Dok demoni sa tamo neke druge strane,
    Govore da jesi i sole mi već gorke rane.

    Borba za prevlast je u meni,
    Anđeo govori:'' Podigni se i kreni. "
    Dok onaj dole viče:'' Sedi i plači!
    Zar stvarno misliš da si od svih jači?"

    "Šta si ti mislio da će biti na kraju?
    Zar si stvarno umislio da ćeš ići ka raju?
    E čoveče ti jadni i glupi,
    Za tebe i čuvam mesto u klupi.

    Ima da učiš metode razne,
    Da savladaš svakojake kazne.
    Ovde dole bićeš glavna faca.
    Svako će pred tobom da kleči i da se baca. "

    " Ućuti ti demonu budalo!
    Zar misliš da mu je do toga stalo? "
    Pogleda i upita me anđeo...
    " Zar bi se sa tako nekim nagađao?"

    "Nemoj da bi prihvatio taj zov.
    On je još jedan u tvojoj duši korov,
    Koga treba saseći u korenu
    I to u najkraćem vremenu".

    Uleteh i rekoh im da stanu,
    Kad iz tame sunce svanu.
    Oboje nestadoše kao dlanom o dlan,
    To je bio samo još jedan san.

    Ustadoh lagano,
    I za svaki slučaj...
    Zaključah svoju dušu daleko izvan sebe,
    A na kutiji napisah, samo za posebne potrebe.

    ©poemsoul